Probudim se ja jutros rano. Pokvaren mi sat, pa ne znam koliko je bilo, al' biće da je bilo pet, pola šest. Može biti i više, al' više od šest nije bilo.
Probudim se tako i osetim nešto kao da mi ne valja stomak. Jeo sam pre neki dan neki spanać sa ovčetinom, pa od to doba kao nešto ne valja mi stomak. Zavija me tako i diza me po dva-tri puta na noć, te rekoh da uzmem malo stare komovice sa kičicom… – pričao je građanin Srbije Aleksa Žunjić stojeći pred premijerom, takoreći mandatarom, u petak ujutru, takoreći u petak na sabajle.
-Dobro, dragi Aleksa, recite mi, šta vas muči? – nameštao je premijer naočare, ozbiljno.
-Rekoh već, stomak! Jeo sam pre neki dan neki spanać sa ovčetinom…
-Kakav, bre, spanać s ovčetinom! Je l’ imate neki problem?!
-Imam! Zavija me tako i diza me po dva-tri puta na noć, te rekoh da uzmem malo stare komovice sa kičicom…
-Kakvu, bre, komovicu? – ljutito će premijer.
-Pa rekoh, sa kičicom!
-Znači, imate bolove u predelu abdomena? – stručno će premijer da bi ubrzao razgovor.
-Kog abdomena? Rekoh, stomaka!
-Pa to vam je isto! Morate malo da poradite na latinskom!
-Dobro, kao što rekoh, probudim se tako jutros rano i osetim nešto kao da mi ne valja abdomen… Na latinskom.
-Dobro! Shvatam situaciju! Uzmite malo stare komovice sa kičicom, dvaput dnevno, i rešili ste problem! – posavetovao ga je na kraju premijer.
-Jao, hvala vam, kako se toga ranije nisam setio! – rekao je onda Aleksa Žunjić, poslednji na spisku ljudi koji su se javili na mejl [email protected] i napustio zgradu Vlade Srbije srećan što je konačno rešio svoj problem sa stomakom, takoreći abdomenom. Dok je hitao niz hodnik, čuo je glas iza leđa: “I nemoj više jesti spanać s ovčetinom! Neku lakšu hranu!”
Onda je Aleksa Žunjić, po zanimanju sreski špijun, otišao nazad u Nušićevo “Sumnjivo lice”, odakle je i došao na razgovor sa premijerom, u specifičnu situaciju koje se ne bi setio ni vazda sumnjivi Branislav N.
Kako je saopštila pres-služba Vlade Srbije, najčešća pitanja premijeru na prvom jutrenju sa građanima Srbije bilo je: “Gde je ovde toalet?” Najčešći odgovor je bio: “Pravo niz hodnik, pa levo”.
Drugo najčešće pitanje je bilo: “Je l’ znate možda kako se s ovim telefonom pravi selfi?” Najčešći odgovor je bio: “Pritisnite tu dole! Neeee tu… Eee, tu”
Treće najčešće pitanje je bilo: “Uh, trepnuo sam. Je l’ možemo da napravimo još jedan selfi?” Najčešći odgovor je bio: “Može, kako da ne, ja sam uvek na usluzi građanima. Posebno građanima željnim selfija”.
Četvrto najčešće pitanje premijeru je bilo: “Imaš sto evra do petka?”
Sve je počelo s prvim petlovima. Tehnički premijer, mandatar, premijer u ostavci, bivši premijer i budući premijer, okupili su se tog jutra u pola šest u Vladi Srbije da primaju građane koji su se u tolikom broju okupili ispred neke zgrade samo kad je u Beogradu boravio ruski vidovnjak Alan Čumak koji je lečio preko svoje slike. Takoreći kolega.
-Jao, pa vi ste uživo lepši nego na televiziji! – uzviknula je Ruža Ružić iz Badovinaca kada je u pola šest kročila u red za pritužbe i žalbe Vlade Srbije, i tamo, iza šaltera za pritužbe i žalbe, ugledala vršioca dužnosti tehničkog premijera u ostavci. Iznad šaltera je pisalo: “Mandatar za pritužbe i žalbe”
Posle je bio jedan što se 42 godine tuži oko međe na njivi kod Ljiga, jedan u Bossovom odelu što bi da uđe u Vladu, trojica koji su u red stali “čisto onako”, dvojica koji su mislili da se tu održava Exit, jedna baba što je donela uštipke, neki deda što zna gde je grob Draže Mihailovića, petorica koji tvrde da se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec, dvojica koja su se raspitivala koja je ovo zona za parking, neki koji je lupao šakom o sto pa su ga izbacili (“auuu, jesam ja beše američkom ambasadoru zakazao za danas?” – lupio se premijer po čelu, naknadno), neki hladnokrvi koji je pitao nezgodna pitanja pa su ga takođe izbacili (“zar sastanak sa Davenportom nije trebalo da bude sutra?” – lupio se po čelu premijer, takođe naknadno), onda kafe-kuvarica koja je samo pitala “gorču ili slađu”, jedan što se raspitivao kada možemo očekivati izgradnju petlje na pravcu Stari Banovci – Nova Pazova, zatim trojica Kineza koji su nešto vikala na kineskom pa su ih udaljili (“jao, zar onaj sastanak za Železaru nije u ponedeljak?” – lupio se premijer po čelu, naknadno), onaj što ga boli stomak i oko 120 građana koji bi selfi, al’ ne znaju gde treba da pritisnu.
I tako, za samo tri sata, 24 sekunde i osam stotinki razgovora postignut je novi svetski rekord u reševanju problema.
Rešeni su mnogi važni problemi: svi građani koji nisu imali selfi sa premijerom, dobili su selfi sa premijerom za policu iznad televizora.
-A svi ostali koji to još uvek nemaju, mogu se javiti na mejl [email protected], dok oni kojima ne valja stomak, ubuduće mogu da se jave na mejl [email protected] – saopštila je pres-služba Vlade Srbije.
-Građani kojima curi voda iz komšijinog stana mogu se javiti na mejl [email protected], građani koji su ubeđeni da je onaj komšija sa drugog sprata u stvari vukodlak mogu pisati na mejl [email protected], dok građani koji bi samo da uživo vide premijera mogu da pišu na mejl [email protected] – navodi se u saopštenju pres-službe Vlade.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad | Windows| i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram.