Britanska devičanska ostrva naziv su arhipelaga gde je Siniša Mali godinama bio direktor neke of-šor firme, odakle je prešao u mnogo bolju of-šor kompaniju, zvanu Srpska napredna stranka.

Of-šor je naziv za organizacije čiji su članovi toliko disciplinovani da mogu da izdrže više od 14 sati a da ne odu u toalet, popularni klozet.

Reč of-šor je nastala od srpskog šatrovačkog izraza “šorati”, i govori o ličnostima kojima je stepen samokontrole izražen mnogo više nego kod običnih ljudi, pa je jedared u Skupštini Srbije primećeno da premijer Vučić, generalni direktor of-šor kompanije Srpska napredna stranka, pola dana nije izlazio iz sale, posle čega mu je Zoran Babić, predsednik of-šor poslaničke grupe, rekao du mu se divi ne samo fizički, nego i mentalno.

-Vi ste šampion of-šora! – uzviknuo je Babić, iskreno.

E sad, nisu svi ljudi šampioni of-šora. Recimo, britanski ambasador Denis Kif otišao je na sedmi rođendan of-šor kompanije SNS i odmah mu je bilo čudno što pet hiljada duša satima sedi, strpljivo sluša i ne izlazi iz sale. Pokušao je i on da se ponaša of-šor, ali nije išlo.

I u trenutku kada je na binu izašao Emir Kusturica, mister Kif se odlučio da potraži prostoriju gde i car ide peške, i gde, samim tim, i premijer Vučić ponekad ide peške. Ali retko.

-Nije slučajno što napad na Sinišu Malog dolazi baš sa Britanskih devičanskih ostrva – rekao je u tom trenutku sa bine Emir Kusturica, što bi verovatno iznerviralo svakog poslovično hladnog Britanca, da mister Kif nije bio zaokupljen razgovorom sa srpskim šefom diplomatije, mister Dačićem.

-Where is the toilet? – pitao je šapatom mister Kif srpskog šefa diplomatije koji mu je bio najbliži u prvom redu.

-Šta kažeš, bre!? – odgovorio mu je mister Dačić, diskretno.

-Where is the toilet? – ponovio je mister Kif.

-Kakav, bre, toilet! Ništa vas ne razumem!

-Okay! Where is the loo? – pokušao je ponovo mister Kif.

-Lu! Šta ti je to sad, čoveče!? Babiću, molim te, je l’ razumeš ti šta priča ovaj Šveđanin? – uputio je srpski šef diplomatije mister Kifa na Babića, koji ga je posle uputio na Gašića, ovaj na predsednika Nikolića, ali je na kraju imao sreće – natrčao je na mister Montgomerija koji mu je objasnio da ide do vrata, pa onda levo, pa desno kroz hodnik, te potom iza prvog ćoška.

Činjenica da se mister Kif ponaša atipično za jedan of-šor skup, te je trčeći izašao iz velike dvorane Centra “Sava”, nije promakla novinarima, koji su, naravno, uočili da se britanski ambasador, baš kad je Kusturica pomenuo Britanska devičanska ostrva, nešto žustro raspravlja sa Dačićem, pa sa Babićem, pa sa Gašićem, pa sa predsednikom Nikolićem, te je nastao britanski devičanski diplomatski skandal.

-Kakva je država ova Srbija, odeš u toalet na pet minuta i odmah si u vestima na svim televizijama! – razmišljao je te večeri dobri stari mister Kif.

Britanska devičanska ostrva su, inače, arhipelag na kom uglavnom žive device, pa su svi domoroci nevini. Samim tim, nevini su i svi direktori of-šor kompanija sa Devičanskih ostrva, te uopšte nije jasno otkud onom sajtu krik.rs ideja da Siniša Mali ima 24 stana u Bugarskoj, od kojih ljubomorno krije 23, tako što je na 23 poštanska sandučeta zakačio prazan papirić.

Osim ako sajt krik.rs nije ogranak bugarskog Infostana, pa popisuju ko nije platio taksu za odnošenje đubreta. Te su u evidenciji primetili 24 stana, čiji je vlasnik neki Stanislav Veliki, što je konspirativno ime Siniše Malog na bugarskom.

Ime Stanislav i inače je nastalo od spoja reči “stan” i “slavimo”, a poznato je da Siniša Mali, sem što voli stanove, voli i da “slavi Beograd”, te je cela stvar, valjda, tako raskrinkana. Osim što, uz Beograd, ubuduće ima da slavimo i Bugarsku.

Imati 24 stana u jednoj zgradi san je svakog ambicioznog predsednika kućnog saveta, kao i svakog perspektivnog člana SNS. Kad imaš 24 stana možeš sebe istovremeno proglasiti za predsednika kućnog saveta, zamenika predsednika kućnog saveta, pomoćnika predsednika kućnog saveta, blagajnika kućnog saveta, zapisničara kućnog saveta, pomoćnika zapisničara kućnog saveta i članove kućnog saveta, čime automatski postaješ mali kućni premijer Vučić.

Dragan Šutanovac koji gradi stan na pašnjaku prve klase na slobodarskom Vračaru, izjavio je ovih dana da je pare za tu investiciju dobio od svog tasta, inače vokalnog interpretatora narodne pesme “Ja sam rođen u cveću livada”, koja promoviše pašnjake i livade bez obzira na kategoriju.

Lepa Brena je u četvrtak uveče imala spektakularan koncert u Sofiji gde je izjavila: “Bugarska je moja druga domovina”, pa ostaje mogućnost da je Lepa Brena tašta Siniše Malog, te tu leži razrešenje afere.

Politika je, inače, posledenje utočište svakog beskućnika spremnog da trajno reši stambeno pitanje, ali se niko do sada nije setio da preko politike reši stambeno pitanje rodbine do dvadeset četvrtog kolena. Od tri glavna radikala, od kojih su dva eskpresno zbrisala u naprednjake, pre devedesete godine nijedan nije imao stan u vlasništvu.

Kućerak u Sremu prvi je našao Šešelj. I nije neka lokacija – Batajnica – ali je naziv ulice bio primeren četničkom vojvodi – Posavskih partizanskih odreda. Ko se još seća da je rešenje stambenog pitanja Šešelj uneo i u testament dok je štrajkovao glađu u Hagu, pa su svi radikali u slučaju da je tada istrajao u postu, po njegovoj poslednjoj želji, trebali da pevaju na sprovodu narodnu pesmu: ”Ima jedan kućerak u Sremu”.

Kućerke u nešto manje ekskluzivnom Ju-biznis centru onda su dobili i Vučić i Toma. Baš u momentu kad su kućerke na Kosovu napuštali Srbi uvereni u radikalsku mantru: ”Ako nas napadne Nato, mnogo će nas izginuti, ali Šiptara na Kosovu više biti neće”.

Vučić je valjda želeo da mu pevaju: ”Ima jedan kućerak u Ju biznis centru”, a Toma je nekom transakcijom u međuvremenu prodao dva stana, osam njiva, četiri srpske zemlje i ko zna šta još, te kupio mali četvorosobni stan u Bulevaru Avnoja. Koji je u međuvremenu prekršten, pa je morao da se iseli da mu ne bi pevali: ”Ima jedan kućerak u Bulevaru Zorana Đinđića”. Siniša Mali će u testament verovatnio uneti da mu jednog dana pevaju: „Ima jedno 24 kućerka u Bugarskoj“.

Mali, doduše, nije ponudio da poseti poligrafa, vrhovnog naprednjačkog boga istine, ali je predložio da se njegovi navodi ispitaju tako što će se podvrgnuti testiranju na 24 interfona.

-Ako 24 interfona pokažu da lažem, ja ću podneti ostavku – rekao je Mali i uredniku sajta krik.rs ponudio da mu pokloni sve stanove za koje dokaže da su u vlasništvu Siniše Malog, a nije ih prijavio.

Tako da uskoro očekujete naslov u nekom tabloidu: “Stevan Dojčinović ima 23 stana u Bugarskoj! Oklen pare frajeru!?”