Direktor srpske Direkcije za imovinu Jovan Vorkapić, govoreći o imovini srpskih preduzeća u RH, kaže da ona vrijedi preko milijardu eura i da je to problem s kojim se nijedna hrvatska vlada ne želi suočiti, jer je to i ozbiljno političko pitanje. Kaže da će od RH još jednom tražiti bilateralni sporazum, a ako ga ne bude - ide se međunarodni sud.

Hrvatska je odlučila dati u zakup imovinu srpskih poduzeća i institucija i to na 30 godina.

Direktor Direkcije za imovinu Jovan Vorkapić kaže da se radi o “imovini koja je oduzeta hrvatskim ratnim zakonima”.

“Kaže da proces povrata te imovine ‘nije tekao nikako’, da je Srbija i devedesetih, a posebno 2000-ih godina najnormalnije vraćala imovinu hrvatskih preduzeća, jer ‘mi nismo imali zakon o oduzimanju hrvatske imovine’, kakav je Hrvatska imala za srpsku. Pa i nije dolazilo do promjene u našim katastarskim knjigama tih njihovih prava. U velikom broju slučajeva, čak se i naš Ustavni sud zauzeo da se Aneks G, koji se tiče ove imovine, mora primjenjivati direktno. Za razliku od hrvatske strane koja je našla da je potrebno potpisati bilateralni sporazum”, kaže Vorkapić.

“Ono što govori Republika Hrvatska, nažalost, je da nema namjeru sklopiti te bilateralne sporazume””, dodaje.

Vorkapić kaže da je Srbija pozvala Hrvatsku i to više puta, da sklopi bilateralni sporazum, ali da odziva nije bilo.

“Pokušaćemo još jednom”, kaže i dodaje da će, ukoliko ne bude reakcije, o tome morati odlučiti međunarodni arbitri.

“Ne možemo drugu stranu natjerati na sporazum, a oni su ovakvim zakonima kazali da ga i ne žele”, kaže direktor srpske Direkcije za imovinu.

Tvrdi da sporazum o pitanju sukscesije, koji je raticifiran u Saboru, i koji važi za razdoblje od 31.12.1991. govori da se sve vraća, a da u slučaju da se ne može vratiti, da će se vrjednost imovine kompezirati.

Nakon poziva Direkcije naveo je da im se javilo 110 preduzeća iz Srbije sa 270 nekretnina u Hrvatskoj. 

Na konstataciju da je veliki deo te imovine zapravo nekadašnja “društvena”, Vorkapić kaže da je ona u svemu slična privatnoj.

“Vi u vrijeme socijalizma niste imali mogućnost da poduzeće ima privatnu imovinu, ali to je podrazumijevalo korištenje, upotrebu i raspolaganje – u stvari, društvena imovina je privatna imovina tih preduzeća”, mišljenja je Vorkapić.

“Ako bi se Hrvati držali onoga što su potpisali – onda ono što nisu prodali, trebalo bi vratiti, ali ne verujem da će se to dogoditi, jer evo sada uzimaju, pa izdaju to na 30 godina”, zaključuje Vorkapić.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad | Windows| i društvenih mreža Twitter |Facebook | Instagram.