Kada smo gladni, izbor nerijetko pada na tople obroke u trgovinama i restoranima brze hrane. No je li to dobra odluka? Prema podacima istraživanja koje, već godinama, naručuje Grad Zagreb, a provodi Nastavni zavod za javno zdravstvo "Dr. Andrija Štampar", čak 38 posto uzoraka nije prošlo na ispitivanju.
Pronađene su naznake salmonele i stafilokoka. Sve upućuje na to da je u popularnim toplotekama najveći problem – higijena.
“Bolje da pojedem nešto toplo.” To je rečenica koja većini prolazi kroz glavu kad je želudac prazan, a mozak je u potrazi za opravdanjem da se svrati u trgovinu po gotovu hranu.
Anketirani kažu da samo ponekad kupuju gotovu hranu, uglavnom je izbjegavaju. Tuže se na neugodan osjećaj nakon konzumiranje.
“Cijeli dan se osjećam teško i loše kad je konzumiram”, rekla je Stela iz Siska.
Iz Nastavnog zavoda za javno zdravstvo “Dr. Andrija Štampar” tvrde da se propusti najčešće događaju pri čuvanju i pripremi hrane.
“Ako smo izolirali enterobakterije, pitanje je dana kada će se tu pojaviti salmonela koja je patogena. Ako imamo stafilokoke, znamo da se opet nešto loše događa. Ako se stafilokoki namnože u većem broju, može doći do trovanja blažeg tipa i određenih zdravstvenih teškoća”, rekao je za HRT Zdenko Mlinar iz Odjela za sanitarnu mikrobiologiju NZJZ-a “Dr. Andrija Štampar”.
“Hrana, kada se tehnički obradi, najčešće je sigurna, ali ako je ne čuvamo na adekvatnoj temperaturi, ako je režemo, ako i dalje manipuliramo njome nečistim priborom, nečistim rukama, onda tu može doći do ovakvih scenarija”, dodaje.
Iz Uprave za veterinarstvo i sigurnost hrane kažu kako je dobro što se takve stvari otkrivaju na vrijeme, čime se sprječava pojava bolesti. Ipak, one koji pripremaju hranu upozoravaju da bi pri radu trebali malo više paziti na higijenu.
“Vidimo da se nešto dešava. Ovo je pronađeno prije nekakvih većih zabilježenih incidenata, a sada je na subjektima u poslovanju s hranom, dakle na centrima, da unaprijede svoje procese. Svaki subjekt je odgovoran za ono što stavlja na tržište i svaki subjekt ima svoj sustav samokontrole. Očito tu, ja bih rekao, u tom lancu pripreme namirnica postoji nešto, neki dio koji treba ispraviti”, rekao je Tomislav Kiš iz Uprave za veterinarstvo i sigurnost hrane pri Ministarstvu poljoprivrede.
Jer građanima koji već jedu takvu hranu važno je da, uz pokoji kilogram, ne dobiju i opasne bakterije.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i mreža Twitter | Facebook | Instagram | TikTok.
Kakvo je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi koji će ostaviti komentar!