“Posle mene – potop”, zna da kaže premijer Vučić od kada je došao na vlast, pa su već nakon dva meseca mandata njegove hiljadugodišnje Vlade, Srbiju zadesile hiljadugodišnje vode, zvane poplave, poznatije kao potop.

Kada je shvatio da se stvari koje su planirane za vreme posle njega dešavaju baš u njegovom mandatu, premijer Vučić je ponosno uskliknuo: “Posle mene – Prokop!”

I bi Prokop.

U pitanju je poluzavršena železnička stanica koja je otvorena kao da je u pitanju Džonsonov svemirski centar u Hjustonu, egzotično mestašce odakle se vrši kontrola svih letova američkih astronauta u svemir.

Da se neki Amerikanac tog dana pojavio u Prokopu, svakako bi bio oduševljen grandioznošću poduhvata.

– Mister Vučić, a gde su ovde kosmonauti? – pitao bi zbunjeni Amerikanac, dok u jednom momentu ne bi ugledao nekog namrečnog mašinovođu kako se češe u predelu međunožja.

Nove železničke stanice su dobra stvar jer ljudi imaju gde da skaču pod voz “ko ljudi”. To je posebno vidljivo u zemljama beskonačne tranzicije, gde je zabeležemo, recimo, da se građanstvo češće baca pod lokomitivu na novim stanicama, jer se tu osećaju ko čovek, dok se na onim starim nekako utope u sivilo, pa im se i ne skače pod voz. Nego voz ima želju da skoči pod njih.

Železnička stanica Prokop završavana je, čini se, još od vremena pokojnog Lava Tolstoja. Da je Ana Karenjina kojim slučajem htela da se baci pod voz baš na nekoj ultramodernoj stanici verovatno bi za finiš romana izabrala baš slobodarski Prokop.

– Neću ovde da skačem! Kada završavju Prokop? – pitala bi Ana Karenjina na kraju romana i svetska književnost imala bi sasvim drugačiju junakinju.

– Čak je i Karenjina odlučila da sačeka završetak Prokopa – rekla bi potom na svečanom otvaranju Prokopa ministarka Mihajlović.

Naravno, Ana bi se bacila pod kompoziciju u Prokopu samo ako ubode termine ona dva voza za Novi Sad. I nazad. Koji trenutno jedini tuda svakodnevno saobraćaju iz nepoznatih razloga.

I čiji putnici, kad stignu u Prokop, shvate da Petar Pan ipak postoji.

– Ovo mora da je Nedođija! Zašto onda na onoj svetlećoj reklami piše “Beograd centar” kad odavde nema ni taksija, ni autobusa, ni pristupnih saobraćajnica, ni spejs šatla, ni rikše, ni biciklističke staze, jednom rečju, nema ničega – pitaju se putnici kad stignu u to beogradsko bespuće, rodno mesto Petra Pana.

Koje se, kome to možda nije sasvim jasno, baš sada spektakularno svečano otvara za dva voza na relaciji Novi Sad – Beograd, samo zato što su izbori u fazi 1A. To je ista ona faza u kojoj je trenutno “Beograd na vodi”, smena Gašića, uključujući i Prokop.

Sve te 1A faze, 1B faze i 1C faze raznoraznih projekata, smišljene su samo zato da bi projekti mogli da se svečano otvore jedno 26 puta u dva do tri mandata. A moguće da je razlog i to što će naš narod, sem uživanja u istorijskim projektima, lakše naučiti sva slova abecede.

Istina, i premijer je imao razne faze svoje karijere koja je ličila na vlak bez voznog reda: u 1A fazi bio je skoro neprepoznatljiv, ako ga poredimo sa sadašnjom 3B fazom. U 1C fazi napravio je veći broj impresivnih svinjarija, ali je počeo da se iskupljuje već u 2F fazi.

Te nije ni čudo da masovna otvaranja svega i svačega liče na onaj južnjački specijalitit poznatiji kao “lekovački voz”, kada vam kelner klopu donosi takoreći sukcesivno. U fazi 1A “leskovačkog voza” idu dva ćevapa, u fazi 1B dva uštipka, u fazi 1C gurmanska pljeskavica, u fazi 1D crevca na žaru, u fazi 1F punjeno belo, u fazi 1G dimljena vešalica…

I tako redom sve dok u nekoj fazi naprasno ne riknete. Što neodoljivo podseća na svaki projekat u Srbiji.

Među biračima već sada postoji dilema: da li je premijer Vučić svojeručno prokopavao Prokop tako što je svake noći posle posla dolazio s lopatom da tajno kopa ili je prisustvovao otvaranju samo da vidi kako izgleda voz, pošto se tim čudesnim prevoznim sredstvom nije vozio još od vremena kada je pravo ni iz čega uskočio u službeni automobil.

Zato su valjda naprednjaci, koji su svi odreda ubeđeni da je premijer lično kopao Prokop u trenucima dokolice, doživeli kao smrtnu uvredu izjavu počasnog predsednika SPS, Mrkonjić Milutina, koja glasi: “Ja otvaram samo nove projekte, a ne one ofarbane i sveže okrečene”.

Mrkonjić je, izgleda, stekao dojam da je glavni projektant 1A faze Prokopa bio Vladimir Đukanović – Đuka, poslanik SNS, lice odranije poznato kao master za moleraj.

Đukanović zvani Đuka, voditelj kultne emisije “Na krečenju sa Đukom”, već je jedanput uhvaćen u ponoćnom moleraju Državne lutrije Srbije, pa je Mrkonjićeva izjava zapravo otkrila kako je (verovatno) počela 1A faza Prokopa.

Premijer je, može se naslutiti, jednog dana pozvao Đuku u kabinet i rekao mu:

– Đule, imam za tebe specijalan zadatak!

– Jao, konačno ministarsko mesto! – bio je ushićen Đuka.

– U pitanju je kapitalni projekat! – nastavio je premijer.

– Jao, sjajno! Recite, premijeru, ne mogu da čekam!

– Slušaj Đule, trebalo bi da se prekreči jedno 850 kvadrata u nekoj nedođiji, ali samo onih koji će biti u direktnom prenosu! I uzmi onu masnu farbu, da šljašti! – rekao je premijer, verovatno, Đuki na početku 1A faze Prokopa.

E sad, to što je Mrkonjićeva usputna stručna procena kapitalnosti kapitalnog projekta umalo razbucala vladajuću koaliciju na buljuke, pa je jedan običan moleraj prerastao u kupleraj na liniji SNS – SPS, ukazuje na mogućnost da zbog Prokopa bude proglašen novi državni praznik – Sveti Prokopije.

– Po crkvenom kalendaru, Sveti velikomučenik Prokopije pada 21. jula, ali ne bi bilo loše da se proslava prebaci na 26. januar, dan završetka 1A faze Prokopa – saopštiće za koji dan Srpska napredna stranka, jerbo su se stekli svi uslovi.

Sveca imamo, velikomučenike imamo, a imamo i Prokop.