Demokrate su izbornu listu predale u noći između subote i nedelje, u dva sata i dvadeset minuta po srednjevropskom vremenu, pod izbornom parolom “Živeti sad”, želeći valjda da dokažu kako ćemo ako oni pobede na izborima imati buran noćni život.

Živećemo sad, takoreći u svako doba dana i noći, što je do nedavno polazilo za rukom samo eminentnom noćobdiji iz Nemanjine. Koji kada krene s posla ka kući u šest ujutru, da bi se vratio na posao u sedam, svakom radoznalcu kojeg usput sretne kaže: “Idem kući da ustanem”.

Taj noćni tajming demokrate su izabrale iz samo njima znanih razloga, pošto je taktika ove stranke da sve aktivnosti obavljaju uz gomilu logičkih paradoksa o kojima ćete razmišljati narednih petnaest dana bezuspešno tragajući za smislom.

– Pa ovo stvarno nema smisla! – uzviknuo je šef Republičke izborne komisije, skraćeno RIK, koji umalo nije RIKnuo kada je bunovan začuo lupnjavu na vratima u gluvo doba noći, pogledao kroz špijunku i tamo ugledao Bojana Pajtića, Zorana Živkovića, Dušana Petrovića i Savu Savanovića, glavom i bradom.

– Milka, vampiri! – kRIKnuo je šef RIK-a, budeći ženu, decu i zapisničarku Republičke izborne komisije.

Onda je kroz špijunku video da su u pratnji one četvorke neki ljudi koji nose kutije na kojima piše: “Živeti sad”. To ga je još više ubedilo da su u pitanju nečiste sile, jer samo vampiri u dva sata i 20 minuta iza ponoći nose parolu “Živeti sad”.

Setio se da je negde čitao kako je u opisu radnog mesta vampira da žive samo posle ponoći pa dok ne svane, mada nije imao pojma da oni tim povodom nose i prigodne parole, jerbo nikada ranije nije video vampira.

A tek nije ni slutio da će baš u to doba doći da predaju i izbornu listu, pošto je bio ubeđen da vampiri nemaju pravo da biraju i da budu birani.

Ličilo mu je, doduše, pomalo i na “Noć dugih noževa”, ali je sudeći po sastavu koji je ugledao kroz špijunku bio ubeđen da je u toku neka potpuno druga akcija, recimo: “Noć tupih noževa”.

Onda je otključao vrata i rekao: “Ja shvatam demokratiju i sve ostalo, ali kakva je to demokratija u 2 i 20, kad sav pošten svet spava?” Ali se ispravio: “Sem, naravno, najpoštenijeg među nama koji ne spava ni kada sav pošten svet spava!”

I pustio je demokrate predvođene Savom Savanovićem da uđu unutra, kao što je dan ranije unutra pustio i Bratislava Gašića, Aleksandra Vulina & ostale naprednjake koji su postavili rekord u ekspresnom skupljanju potpisa, valjda zbog okolnosti da se njihovo biračko telo najbrže potpisuje. Toliko brzo da se ponekad opravdano zamislite: ovi naprednjaci mora da se potpisuju palcem kad su uspeli da skupe 16.000 potpisa za samo dva i po sata, šest sekundi i osam stotinki.

Šef RIK-a je naprednjacima odmah rekao: “Sedi, jedan!”, misleći, naravno, na redni broj na biračkom listiću.

A demokratma je rekao: “Sedi, dva!”, misleći, naravno, takođe na redni broj na biračkom listiću.

Niko ne zna po kom kriterijumu se sastavljaju partijske izborne liste, ali one izgledaju kao da to garantovano rade po starom dobrom sistemu: “Sve po spisku”.

Taj sistem podrazumeva da daju hartiju i plajvaz nekom gubitniku tranzicije, pa mu kažu: “Evo, burazeru, ovde napiši kome bi ti sve po spisku iz Demokratske stranke, ali upiši i redne brojeve, a na ovom drugom papiru napiši kome bi ti sve po spisku iz Srpske napredne stranke… I obavezno upiši redne brojeve!”

Kod demokrata je stvar malko komplikovanija pa su gubitniku tranzicije triput vraćali listu na doradu, jer su se na popisu onih kojima bi on sve po spisku uvek nalazili i neki likovi kojima bi i ovi iz DS vrlo rado sve po spisku, samo nisu više u njihovoj stranci.

– Tadić na prvom mestu! Pa taj više nije kod nas! Njega stavi kad budeš sastavljao kome bi sve po spisku, ali u Socijaldemokratskoj stranci – savetovali su gubitnika tranzicije kada je sastavljao listu DS.

Opet, još od malog oglasa: “Visok usamljen intelektualac srednjih godina, vedar, situiran, šarmantan, galantan, traži srodnu ženu prijatne spoljašnosti , nepušača, isključivo radi braka” – u srpskoj štampi nije izašao tekst koji jasnije oslikava usamljenost nekog visokog, šarmantnog, galantnog intelektualca – od izborne liste Srpske napredne stranke. Ako se izborna lista uopšte može prepričati, izborna lista SNS bi mogla da se prepriča kao mali oglas: “Visok usamljen intelektualac srednjih godina, traži srodnu elitu prijatne spoljašnosti, pušače, isključivo radi podrške”.

U iskonskoj borbi premijera da nađe elitu koja ga podržava, SNS je sastavila izbornu listu po sistemu “Tvoja lista zvuči poznato”. Pa su se na njihovom spisku, rame uz rame, našli: Rambo 1, Rambo 2, Rambo 3 i Lazanski…

Pošto veliki deo Srbije Lazanskog doživljava kao Ramba 4, a premijera kao Ramba broj jedan.

Tu se našla i spisateljica Ljiljana Habjanović Đurović, koja je na listu ušla kao zvanični biograf krsne slave Srpske napredne stranke, Svete Petke, o kojoj je napisla nekoliko romana. Ljiljana H.Đ. izgleda živi u uverenju da je i Sveta Petka po ubeđenju bila naprednjak, čim su je uzeli za oficijelnu slavu, a san svakog književnika je da na izborima podrži nekog svog junaka.

Tu je i jedan automobilista, te operska pevačica Jadranka Jovanović, za koju bar polovina biračkog tela misli da je teniserka Jelena Janković.

– Mi naprednjaci obožavamo operu, osobito kada treba da se operu biografije – izjavio je tim povodom Zoran Babić, koji nekim čudom nije ušao na izbornu listu, valjda zato što je Sveta Petka poznata čudotvorka.

Ali tako je to: uz Svetu Petku slepi progledaju, kljakavi prohodaju, a Zoran Babić ne uđe na listu SNS. Baš bezveze!