Nazira Sulejmanović i ove godine pokopat će člana obitelji, dvanaestog po redu, bratića Nedžada Hrvačića koji je imao 28 godina kada je ubijen.

Za kostima njegovog oca još uvijek traga. Nedžad će biti pokopan u grob do groba Nazirinog oca, svoga djeda koji je pronađen u masnovnoj grobnici Kamenica kod Zvornika:

“Ja od moga brata nisam našla ni jedne jedine koščice, od brata čijeg sina pokopavam. Ostala sam sama, bez dvojice braće, bez oca, majke, bez bratića, bez svoje djece. Muž mi od tuge crče kad smo saznali za sinove”.

Pa ipak Nezirina obitelj jedini je razlog zašto se vratila u Srebrenicu, selo Đogazi – da im bude bliže. Starija kćerka Sanela poginula je na početku rata u granatiranju, sin Šemsudin kada je odveden imao je 21 godinu, pronađen je u Šapcu. Mlađi sin Ševal 17 godina, tek tri njegove kosti je pokopala. Nikoga od bližih muških rođaka nije bilo da ih spuste u zemlju.

“Mi smo došli, ja i moja mlađa kćerka Merima, ona mala. Kaže, majka što ćemo? Stojimo kraj kovčega, nema ih tko ukopati. Rekoh, Merima sine, ja ću na jednu stranu proći, ti ćeš na drugu. Sići ćemo sine u grob, da spustim ja moje sinove, ti svoju braću”.

Osim najmlađe kćerke koja živi u Sarajevu, Nazira je danas sama. Godinama je spavala u podrumu nakon povratka, no kuću je uspjela obnoviti.

Ne mrzi, pokušava preživjeti i kako kaže, oprostiti. Pitamo je da li ima prijatelja Srba danas u Srebrenici.

“Imam, i to znaš kakve prijatelje. Da li su oni u duši lažni, mislim da nisu. Ali ovako, po priči onoj da mi pomognu, sve hoće učiniti, što god mi treba u podne, u ponoć. Ja im kažem, samo mi sjednite, sve ćemo razgovarati, jedno drugom pomoći. Samo mi nemojte o ratu. Za to nisam spremna”.

Nazira ne namjerava iz Srebrenice. Unatoč svemu, u Srebrenici vidi nadu, snagu i život:

“Ja sada da neku mržnju i da nešto uzvraćamo nekome za naš genocid, neću – imaju djeca. Trebaju djeca, kažem im sine nemojte, mora omladina naša živjeti, družiti se. Moje će sutra unuke na ekskurziju, neće ona pitati ti si Marko, ti si ono. Sine druži se, kažem joj. Ali se istina mora znati i znat će se”.

“Bog je rekao i zakleo se da se ništa od nikoga ne može sakriti. To je istina, čuje se kad – tad. To će se otkriti, ali to sve ide polako, polako”, priča Nazira.

Nedžad Hrvačić bit će pokopan nakon kolektivne dženaze zajedno sa 106 žrtava genocida.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad | Windows| i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram.