Prvo su došli po Mićunovića, ja se nisam pobunio. Pa su onda došli po Živkovića, ja se nisam pobunio. Pa su onda došli po Čedu, ja se nisam pobunio. Pa su onda došli po Tadića, ja se nisam pobunio. Pa su potom došli po Đilasa, ja se nisam pobunio.

Na kraju su došli po Dveri i ja sam se pobunio, jer onda ne bi imao ko da se buni kad uskoro dođu po mene – rekao je, otprilike, Bojan Pajtić, na mitingu koji se valjda zvao: “Na dverima cenzusa”, što u prevodu sa staroslovenskog znači “Na vratima cenzusa”.

I tako je Pajtić ispričao kompletnu istoriju Demokratske stranke u šest rečenica. Koja ukratko glasi – od Dragoljuba M. do Dveri S.

Bila je to parafraza onog često do besmisla ponavljanog citata u svakoj zgodnoj prilici: ”U Nemačkoj, prvo su došli po komuniste – ja se nisam usprotivio, jer nisam bio komunista; onda dođoše po Jevreje – ja se nisam bunio, jer nisam bio Jevrejin; kad su došli po mene, više nije ostao niko ko bi mogao da se usprotivi…“

-Kako niko nije ostao? Pa zar tad, u Nemačkoj, nisu postojale Dveri? – razmišljao je Pajtić dok je spremao prigodan govor za miting na tečnom staroslovenskom. Ukratko, na perfektnom dverjanskom.

-Jes’ ti kršten? – pitali su Pajtića onako prijateljski kada je pozvao demokrate da glasaju za dverjane, ali je on mislio da je to uobičajeno pitanje u desničarskom miljeu, jerbo su tamo svi kršteni po pravoslavnim običajima.

Te je ispalo da skraćenica DS znači Dveri srpske, a skraćenica Srpskog pokreta Dveri – SPD – znači Slučajni pajtosi demokrata.

-Jes’ ti kršten? – pitali su Pajtića i ovih dana permanentno zapanjeni naprednjaci, koji, istina, deluju kao da nisu baš svi kršteni, ali su svi odreda ukršteni.

Odokativno, SNS deluje ko da je nastala direktnim ukrštanjem baba i žaba. A tako im deluje i izborna lista. Na toj listi falile su samo Dveri, Metalika, Slatki greh, Bred Pit i Sajentološka crkva pa da doživljaj ideološkog jednoglasja bude kompletan. Iako je Vuk Drašković, lider arheoloških iskopina Srpskog pokreta obnove koje se takođe nalaze na SNS listi, još odavno u nekoj emisiji u ulozi šefa diplomatije objasnio: “Don`t mix grandmothers and frogs”. Što otprilike znači da ne treba mešati babe i žabe.

Opozicija se, dakle, ravnomerno rasporedila okolo vrata (staroslovenski: dveri) uoči drugog kruga izbora, a u SNS su padali u nesvest zbog ove očigledne neprincipijelnosti. Valjda su očekivali da se okupe oko prozora. Mada je SNS izborna lista spoj mladosti, sredovečnosti, starosti, papazjanije, bosanskog lonca, bućkuriša i iskustva. Tu su svi zajedno: neoliberalizam, neoturkizam, evrokrate, rusofili, svetsko jevrejstvo, vehabije, monarhisti, OEBS, plebs, otpravnici poslova, otpravnici vozova, slobodni zidari, vojni komentatori, operske pevačice i vozači bolida zajedno sa voznim parkom. Takoreći, zajedno sa mnogobrojnim bolidima.

Tu su i Srpska narodna partija, Bilderberg grupa, Monti Pajton, Bader-Majnhof, Nejmar, Rasim, Soroš, Lazanski, CIA, Bred Pit, Dodik, Rodik, MI 6, vanzemaljci, i naravno – Džej.

Međutim, naprednjake je mnogo više brinulo što je na onom mitingu gde je Pajtić objasnio redosled dolaženja, utvrđeno da je među biračima i jedan atraktivni glasač koji je upravo napunio 144 godine, što govori da su Srbi sve dugovečniji što je premijer duže premijer. Pa su ga simbolično, na Vaskrs, vodali po televizijama, želeći da pokažu kako je vaskrsenje jedan rutinski proces koji svakome može da se desi.

Ipostavilo se, međutim, da taj nema 144, već 44 godine, te da mu je ime Sretan, pošto su svi ljudi neobično sretni kada utvrde da su za jedan dan postali 100 godina mlađi. Mada je ovaj Sretan bio sretan i što je na svim raspoloživim televizijama do izborne tišine u krug ponavljao da je glasao za SNS. Iako je više delovao kao da je glasao za JMBG, pošto je to bila jedina skraćenica koju je više puta ponovio od SNS.

Onda je nastupila izborna ćutnja pred izbore na kojima je Sretan verovatno opet glasao za SNS, a možda i za JMBG, bez obzira što ga na njegovom biračkom mestu nije ponovljeno glasanje. A i nema ga ni u jedinstvenom biračkom spisku.

Elem, kada je onaj neobično Sretan tip u ponoć završio svoju vaskršnju poslanicu, usred izborne ćutnje, premijer Vučić je prošlog utorka uveče bio malo utučen jer ga već 48 sati nije bilo na malim ekranima, u bioskopima, na daskama koje život znače i na kamenima temeljcima koji život znače, sa lopatama koje život zrače. Ponavljao je u sebi:

-Prvo su došli po Olju, ja se nisam usprotivio, jer mi je neviđeno išla na živce. Zatim su došli po Darka i Marka, ja se nisam pobunio jer su mi i njih dvojica opasno išli na nerve. Onda su došli po Sarapu, ja se nisam pobunio, jer je posle prešao na Pink i otad mu se izgubio svaki trag… Sada kad su došli po mene, više nije ostao niko ko bi mogao da se pobuni – jadikovao je premijer nad svojom tužnom televizijskom sudbinom.

Ubeđen da su na kraju i njega skinuli sa programa, a nikoga nema da se pobuni.

Doduše, među naprednjacima je bilo ideja da dok traje izborna ćutnja, premijer Vučić prenosi dnevnike znakovnim jezikom u donjem desnom uglu ekrana, da vremensku prognozu prenosi znakovnim jezikom u gornjem levom uglu ekrana, a sopstvene konferencije za štampu znakovnim jezikom preko celog ekrana. Onda je, međutim, iskrsao malecni problem: utvrđeno je da premijer Vučić ne govori znakovni jezik, a ono njegovo mahanje rukama na konferencijama za štampu ne znači ama baš ništa kad se prevede. I to niko ne bi shvatio sem Zorana Babića, koji shvata i stvari koje drugi uopšte ne shvataju. Valjda zato što ih svata delimično izvitopereno.

Razmišljalo se i da se tokom izborne tišine tabloidi sa uvek svežim vestima iz Srpske napredne stranke štampaju na Brajevoj azbuci, kako niko ništa sumnjivo ne bi primetio, ali je zaključeno da čitaoci tabloida sa uvek svežim vestima iz SNS ponekad kubure i sa običnom azbukom, a kamoli sa Brajevom. Te se i od toga odustalo.

U utorak uveče, ipak, i u Službi za informisanje SNS bila je izborna tišina, pa su prisutni osećali da im je život prazan ko ribama na suvom. Tačnije, ko ribama u Beogradu na vodi. Ćutali su i tupo gledali u zid, kada je neko slučajno uključio televizor i naleteo na N1.

Posle odgledane emisije šef informativaca SNS zasukao je rukave i kratko procedio: “CIA, snajka, CIA”.

Te je seo i napisao saopštenje na Radikalskoj azbuci.

-Bilo je to jače od mene – rekao je ponosno.