Kada je tog jutra Bojan Pajtić (45) pozvao na tajni sastanak svog saradnika G.I. (37), ovaj je bio oduševljen. Mislio je da je u Demokratskoj stranci konačno došlo njegovo vreme.

-Garantovano će mi Pajtula ponuditi mesto pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine ili makar mesto pomoćnika direktora Razvojne banke Vojvodine – razmišljao je G.I. naglas, dolazeći na sastanak, jer, vala, svi su u DS dobili svoju šansu, jedino on, koji je član još od 1997, tavori u nekom neatraktivnom javnom preduzeću.

-Slušaj G.I., burazeru. Imam za tebe specijalni zadatak. Da ideš po Novom Sadu i pišeš grafite: „Lažeš Vučiću“ – rekao mu je sa vrata Pajtić.

G.I. nije popizdeo odmah, nego se pravio da je počastvovan poverenom mu zadaćom. Ali, pošto se svečano rukovao sa Pajtićem koji mu je uručio tri crvena auto laka u spreju, besno je jurnuo niz stepenište.

-Ja da mu pišem grafite!? Sa 18 godina članstva u DS ja da pišem grafite?! E, sad će da vidiš, mamicu ti kvarcovanu? – istrčao je besno na ulicu i na prvom ćošku napisao grafit: „Smrt Pajtiću“. A na sledećem ćošku: „Pajtiću lopove“.

Posle je napisao još 10 takvih grafita. I otišao kući da se ubije. Nije mu išlo u glavu da B.P. (45) nema nijednu bolju ideju za rušenje A.V. (45) od slanja trećepozivaca da pišu grafite po Novom Sadu.

I od svih trećepozivaca Demokratske stranke, baš njega da nađe…

-Zemlja se raspada, a ja pišem grafite. Izem ti život – rekao je u sebi, jer, zbilja, kako se osećati kao član stranke koja nema nijednu bolju ideju od šabloniziranih grafita: „Lažeš Vučiću“. Što je ideja ravna dosetki da nekog pošalješ da piše grafite: „Pevaš Čoliću“, posvećene Zdravku Čoliću.

Demokratska stranka sve više liči na onog samoubicu iz „Alan Forda“ koji je depresivan posle svakog pokušaja samoubistva jer je takav baksuz da ne može čak ni da se ubije. Ajd to, ali što ne može da nađe nijednog boljeg stranačkog lidera od trenutnog koji liči na promotera atraktivne ponude Velnes centra „Sunčev zrak“ iz Bačke Palanke.

Onda je našem junaku G.I. na vrata, mučki, s leđa, zakucao Nebojša Stefanović, ministar bez granica, i rutinski rekao: „Svaka čast na grafitima, pročitao sam ih nekoliko puta od korica do korica, ali moraću da vas uhapsim po zahtevu Demokratske stranke… Imate pravo da ćutite. Sve što izjavite moglo bi biti upotrebljeno protiv vas u Nacionalnom dnevniku Televizije Pink“.

Baš nekako u to vreme na veb portalima se pojavo naslov: „Vučić: Razmišljam o izborima“. Nije teško zamisliti kako je naslov nastao. Nekakva novinarka srela je Vučića na hodniku Vlade tokom snimanja rijaliti šou programa „Dan sa premijerom“, gde, ako ste možda propustili, premijera po hodniku presreću raznorazne srpske napredne plavuše i svašta ga pitaju, pa je ona smislila najoriginalnije pitanje: „O čemu trenutno razmišljate?“

A premijer je ko iz topa odgovorio: „O izborima“.

Da ima imalo duha verovatno bi joj odgovorio: „Razmišljam o seksu“, ali pošto premijer nema vremena da razmišlja o jednostavnim stvarima, on uvek razmišlja o komplikovanim stvarima, poput raspisavanja vanrednih izbora za koje čak ni Srđan Bogosavljević ne zna koji će mu andrak u ovom trenutku.

Elem, premijer je izgleda shvatio da je najbolje raspisati izbore u trenutku kada se u opoziciji ne zna ni ko nosi zvonce, ni ko mrči ovce. Jedino se zna ko piše grafite. Onaj G.I. (37).

Kao doajen političkog hohštapleraja, premijer, isti dražesni lik koji je pujdao nekog ambicioznog naprednjaka da krade džakove sa glasačkim listićima po provincijskim izbornim komisijama, pa ih onda teatralno prikazivao ispred Skupštine kao dokaz izborne krađe, vrlo dobro zna da izbore ne dobija lep, nego uporan. A nekad ih ne dobija ni lep, ni uporan, već umoran.

Premijer zaista izgleda pomalo umorno. U onom rijalitiju „Dan sa premijerom“, samo fali momenat kada Vučić u pet ujutru odlazi kući sa posla, neko ga hodniku Vlade ga pita: „Gde ćete?“, a on odgovori: „Idem kući da ustanem“. Uobičajen odgovor za čoveka koji nikada ne spava. Čak ni kad spava.

Sa druge strane, Pajtić misli da izbore dobija lep. Ili makar ulepšan. Pa mu je zato bolje da za predstojeću kampanju smisli neki originalan samosažaljujući slogan. Recimo: „Najebasmo ko žuti“.

Odmah po saznanju da premijer razmišlja o izborima, ugledni tabloid, list za naprednjake svih uzrasta, objavio je dve slike premijera okruženog razdraganim migrantima, i ispod masan naslov: „Izbori!“

Što ukazuje da će i migranti verovatno dobiti pravo glasa. Premijer, naime, u dosadašnjom političkoj karijeri nije obišao nikoga ko nije upisan u birački spisak Republike Srbije.

I kao što je svojevremeno glavni trač u bivšoj Jugoslaviji bio da je Mića Orlović dobio crnče, tako i na onim dirljivim slikama sa beogradske „štajge“ izgleda ko da je premijer dobio četiri crnčeta, dva melezčeta i dva belčeta, s tim što je za dva belčeta naknadno utvrđeno da se radi o licima Stefanović Nebojša i Mali Siniša. To sve svedoči da je premijer trenutno popularniji od Miće Orlovića u SFRJ, iako je Mića bio popularan s razlogom.

Jedan od migranata u Siriju je javio da ih je upravo obišao direktni potomak Majke Tereze, a drugi je garantovano pomislio da je u pitanju Žoze Murinjo, lovac na talente, jer je jednog klinca pitao da li više voli Mesija ili Ronalda. A drugog je verovatno pitao da li više voli da čita romane Natalije Dević ili Ljiljane Habjanović Đurović.

Svi ostali neutralni posmatrači znali su da je to početak predizborne kampanje Srpske napredne stranke, čak iako migranti eventualno ne dobiju pravo glasa. Što bi bilo odlično, pošto bi ih u tom slučaju garantovano obišao i inventivni Pajtić.

S tim što ih on ne bi pitao za Mesija i Ronalda. Pajtićevo prvo pitanje bilo bi, garant: Braćo i sestre, otkrijte mi tajnu vašeg tena?

A usledio bi predlog: „Deco, ako hoćete da zaradite neku kintu, evo vam auto lakovi, idite po Beogradu i pišite: Lažeš Vučiću“.

I ko što kaže narodna poslovica: „Žuti žutuju, a rumeni putuju“. Narod je ubeđen da uvek odapne neko rumen, dok oni žuti prežive. Izgleda da narod nema pojma.