Jednom davno stari stolar Đepeto napravio je drvenog lutka i nazvao ga Pinokio. Drveni lutak je bio čudan lik – imao je drvenu glavu, drvene ruke, drvene noge i okružio se drvenim advokatima u impozantnim količinama.

E sad, kako je Pinokio odrastao tako mu je drveni nos bio sve duži i duži, što je inače normalno za drvene lutke u pubertetu.

Đepeto je, međutim, bio ubeđen da Pinokiju raste nos kad god slaže, ali je Pinokio verovao da nos mora da ti raste ako hoćeš da ti paralelno raste rejting.

Stari stolar Đepeto je pomislio da Pinokiju neće pasti na pamet da ikada u životu zatraži još nešto drveno, a onda je on jednog dana poželeo baš to.

– Napravi mi oklagiju i dasku za seckanje mesa – rekao je Pinokio, pa je stolar Đepeto serijski počeo da proizvodi oklagije i daske za seckanje mesa, te je posle nekog vremena postao kooperant kompanije Ikea.

Naravoučenije ove bajke jeste: što ti je drveni nos duži, to će ti biti potrebna veća oklagija.

Dugo je na ledini kraj Bubanj potoka stajao bilbord na kome je pisalo: “Ikea. Uskoro ovde”. Od četvrtka će na istom mestu stajati bilbord: “Oklagija. Uskoro ovde”. A nešto dalje bilbord: “Daska za seckanje mesa. Uskoro ovde”. U sredini će, valjda, stajati centralni bilbord na kome će pisati. “On je već bio ovde”.

Premijer Srbije, naime, pojavio se u četvrtak na ledini kraj Bubanj potoka da postavi kamen temeljac za Ikeu, poznatu fabriku oklagija iz Švedske. U pitanju je firma koja svoje tržne centre u Srbiji otvara uoči svakih izbora već 25 godina, tako da je do sada otvoreno čak nula velikih Ikea centara.

Postoji proročanstvo Tarabića da će cela Srbija jednog dana biti zaposlena u Ikei. Pekari će praviti kifle za Ikeu, kasapi će praviti čvarke za Ikeu, dermatovenerolozi će otvarati ordinacije za Ikeu, glumci će glumiti za Ikeu, pevači će pevati za Ikeu, kamenoresci će praviti kamene temeljce za Ikeu, a piloti leteti Ikeom na intekontinentalnim linijama.

Tarabići će, pak, praviti tarabe za Ikeu.

Pola srpskog naroda misli da je pojava Ikee u Srbiji ravna ukazanju Isusa Hrista na livadi kraj Bubanj potoka. A druga polovina da je pojava Ikee ravna ukazanju Aleksandra Vučića na livadi kraj Bubanj potoka sa lopatom.

U Demokratskoj stranci, opet, smatraju da su baš oni pravni naslednici Ikee, jer je ova eminentna fabrika oklagija iz Švedske za svoj logo izabrala boje na koje autorska prava odavno ima samo DS i niko drugi.

Ta žuto-plava nijansa Ikeinog logoa zbunila je na prvi pogled i premijera, jer ko je lud da usred predizborne kampanje postavi kamen temeljac za Opštinski odbor Demokratske stranke iz Stokholma, na šta očigledno liči Ikein zaštitni znak.

– Alo, Stefanoviću! Kaži mi, majke ti, kakve veze ova švedska fabrika oklagija ima sa Pajtićem? – telefonirao je premijer sa lica mesta ministru policije, posmatrajuži zlokobni žuto-plavi natpis Ikea iznad svoje glave.

Ni ministru policije, a ni Draganu J. Vučićeviću nije bilo jasno kako to da posle Žutog Bujketa, Žute Olje, Žute Ose, Žute Dunje, Žutih Ljudi, Žute Minute i Žute Štampe, Srbiju zadesi i Žuta Ikea baš u ovom historijskom trenutku.

Onda je premijer rešio da se pravi mrtav hladan, te je dohvatio lopatu i prema izveštaju medija rekao: “Baš mi dobro stoji lopata”, ali mu je onda neko rekao da mu od lopate mnogo bolje stoji oklagija. I to iz iskustva.

Žene oklagiju obično koriste da po stanu jure muževe koji su se kasno vratili iz kafane, dok je premijer jednom prilikom primećen kako sa oklagijom juri ministre koji su zakasnili na sednicu Vlade. Ali se niko od njih nije naljutio, već su mu svi posle opaučivanja oklagijom po glavi, mazno rekli: “Što vam dobro stoji ta oklagija! Gde ste je kupili?”

I posle toga je premijer naložio da počne serijska proizvodnja oklagija u Ćupriji, gradu za koji je Zoran Babić ubeđen da se u njemu dešava radnja romana “Na Drini ćuprija”.

Pa je premijer svečano rekao da će odmah po otvaranju tržnog centra Ikea kod Bubanj potoka lično posetiti objekat i pazariti oklagiju, kao i dasku za seckanje mesa, pošto se ti sofisticiranii izumi svetske IT industrije trenutno proizvode u Andrićevoj Ćupriji. I traženi su na međunarodnom tržištu skoro ko pegle na ugalj.

Uoči prethodnih izbora, doduše, premijer je tvrdio da će u Srbiji nići fabrika čipova i pogon za proizvodnju srpskog “mercedesa”, ali je u međuvremenu shvatio da prosečan glasač nema pojma šta je čip, ali je zato odlično upoznat sa važnošću oklagija i dasaka za seckanje mesa u životu svakog građanina. Što će reći: kad nemaš čipove, dobra je i oklagija.

Put od srpskog “mercedesa” do srpske oklagije veoma je kratak, jelte, pa se već može rekonstruisati prva poseta premijera tržnom centru Ikea u potrazi za originalnim ćuprijskim oklagijama.

– Izvinite, gde vam stoje oklagije? – možete zamisliti premijera kako se gura među narodom koji je došao da pazari jeftin Ikein kredenac i još jeftiniji Ikein bračni krevet na sprat.

– Oklagije!!! – uzviknuće zapanjeni prodavac na tečnom švedskom: “Aman, bre, čoveče, danas sam prodao 123 spavaće sobe, 156 kuhinja i 890 polica za biblioteku, ali mi niko nije tražio oklagiju. Šta je to u stvari?”

– To vam je ona motka za razvlačenje pite i kiflica! – objasniće mu premijer.

– Motka za razvalečnje pita i kiflica?! Što, čoveče, ne odeš u pekaru, jeftinije će ti ispadne… – nastaviće nervozni prodavac na švedskom.

– Ali, mladiću, te oklagije su srpski proizvod! – reći će premijer ponosno, ne računajući da u tržnom centru gde ima 10.000 raznih artikala, možeš delovati sumnjivo ako od svih tih artikala tražiš jedini koji je naše gore list i odavno je izašao iz upotrebe. Srpsku oklagiju.

– Dobro, u redu. Ako nemate oklagije, imate li bar srpske daske za seckanje mesa? – poentiraće Vučić.

– Srpske daske za seckanje mesa!? Pa vi, čoveče, niste normalni! – tek tad će se šokirato prodavac.

– Šta će vam ta daska? – nastaviće prodavac s nevericom.

– Pa, znate, fali mi ta daska – kazaće premijer.

– Dobro, vidim ja da vam fali neka daska, ali mi te daske koje vama fale trenutno nemamo – reći će na kraju prodavac i besno zalupiti vrata od Ikeinog ormana.

A premijer će u sebi pomisliti: “Znao sam još onda da ova Ikea ima neke veze sa žutima. Neljubazni su do zla boga!”

I tako, kao što su u vreme Josipa Broza po fakultetima pisali doktorate “Uticaj druga Tita na razvoj crne metalurgije u nas”, izgleda će ovih dana masovno početi da pišu doktorate: “Uticaj druga Vučića na razvoj oklagija”.