“Orlići” ne bi bili prvaci sveta da se još u avionu s Novog Zelanda nisu raspitali kakve ih sve privilegije čekaju u otadžbini. Najviše su se obradovali susretu sa starletom Šavija Natašom, a nešto manje susretu sa predsednikom Srbije.

Gospođa Šavija je u međuvremenu odustala od prijema, pa su “orlići” dobili utešnu nagradu – predsednika.

– Hoćemo penzije, hoćemo penzije… – skandirali su “orlići”.

– To vam sleduje, to vam sleduje… – skandirao je razdragano predsednik Toma.

– Pušićeš im svima, Nataša! – skandirala je masa ispod balkona.

– To vam sleduje, to vam sleduje… – skandirao je razdragano predsednik Toma.

I ko zna dokle bi on skandirao “to vam sleduje” da se Stanislava Pak, koja se od posete grupe Smak Predsedništvu Srbije predstavlja i kao Stanislava Smak, nije dosetila da penzije možda i mogu da izboksuju, al’ da ono drugo nije po Ustavu.

Čak ni u Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu nigde ne piše da šampionima sveta sleduje i pušenje, primetio je i pravni savetnik Antić Oliver.

– Draga deco, penzije ću da proguram, ali pušenje nije po našem najvišem pravnom aktu. Da ste tražili diplome ili master, to bi još i mogao da vam sredim, ali ovo… – rekao je na rastanku s “orlićima” predsednik Toma, koji je konačno shvatio o čemu se radi u onom romanu Branka Ćopića “Orlovi rano lete”.

– To mora da je priča o orlovima koji rano lete u penziju. Još u uzrastu do 20 godina. Čudne ptice! Mada i kod Tarabića lepo piše: “Doći će dan kada će deca tražiti da idu u penziju” – poentirao je predsednik.

Kada je Mario Vargas Ljosa dva dana kasnije banuo na vrata Andrićevog venca, predsednik je pitao Stanislavu Smak: “Je l’ ovaj došao za penziju ili za pušenje?”

– Po izgledu bih rekla da je za penziju – procenila je gospođa Smak.

Ljosa, međutim, nije tražio ništa, pa je predsednik rešio da ga obavesti o građevinskoj industriji u našoj zemlj tokom vladavine Turaka, jer mu se po tenu učinilo da je u pitanju neki investitor iz Abu Dabija.

Turci, rekao je predsednik Toma, nisu ko Arapi imali kompaniju “Eagle Hills”, nego su tada sve kuće po Srbiji građene od blata, a kule od lobanja.

– Otad u našoj zemlji postoji izreka: Pravićemo mi njega od blata – rekao je predsednik, misleći na sebe.

Onda je Ljosa želeo da se zahvali predsedniku.

– Mister Nikolić… – započeo je Ljosa svoje izlaganje.

– Master Nikolić! – ispravio ga je predsednik Toma.

– Okej! Mister Nikolić… – nastavio je Ljosa.

– Master Nikolić! – ispravio ga je opet predsednik Toma.

I tako je to trajalo pola sata, što se u saopštenju Predsedništa moglo prepoznati u rečenici “duži i srdačan razgovor”. Pravo je čudo, međutim, da iz Predsedništva nisu saopštili da je predsednik od Ljose dobio titulu mistera.

Posle nobelovca na vratima Andrićevog venca pojavio se i Amadeus bend, koji je predsednik, kako je navedeno u saopštenju, primio zbog humanitarnog rada.

Mada se od humanitarnih akcija Amadeus benda najviše pamti pokušaj klavijaturiste da džipom uđe u redakciju lista Blic, sa kojom predsednik Toma mesecima ratuje svojeručnim saopštenjima Stanislave Smak.

– Sinko, sledeći put dodaj gas, ja ću te posle pomilujem. To je po Ustavu – rekao je predsednik Toma na rastanku od Volfgang Amadeus humanitaraca koji gaje imidž sažvakane Mocart kugle.

Sve egzotočnije pojave na stepeništu ispred Andrićevog venca obećavaju. Posle Amadeus benda očekuje se da će predsednik primiti i Natašu Šaviju u pratnji delegacije Tijane Ajfon i Atine Ferari. Šaviju zbog doprinosa razvoju sporta, Tijanu Ajfon zbog razvoja mobilne telefonije i telekomunikacija u celini, a Atinu Ferari zbog saradnje sa “Fijatom” i bratskih odnosa sa Atinom.

Direktor Pošta Srbije, Krkobabić Drugi, kako mu tepaju pobesneli penzosi iz Sindikata penzionera, iznenadio se kada ga je tog jutra pozvao predsednik lično da pita oko realizacije penzija za “orliće”.

Krkobabić Drugi sve više razmišlja da Partiju ujedinjenih penzionera Srbije preimenuje u Partiju ujedinjenih poštara Srbije, skraćenica PUPS ostaje ista, jer su se interesovanja stranačkog rukovodstva u međuvremenu promenila. Shvatili su da su poštari ugroženiji od penzionera.

Drugi Krkobabić se uhvatio za glavu kada je čuo za mogućnost da mu se u budućnosti sem Sindikata penzionera, na glavu nakači i kompletna omladinska fudbalska reprezentacija u fudbalu i to zbog pišljivih 10 odsto.

-Tomo, brate, za penzije ne mogu ništa da im pomognem, al’ ako im treba nešto drugo, tu sam – kazao je Krkobabić Drugi, onako drugarski.

-Hm – rekao je zagonetno predsednik Toma: “Ima nešto drugo, samo nije po Ustavu!”

-Ma ko šiša Ustav! Reci!