Poznati kantautor Đorđe Balašević ostao je oduševljen potezom jednog Zadranina kojemu je putem društvenih mreža uputio posebnu poruku.
Legendarni kantautor Đorđe Balašević rijetko kada reagira na medijske napise, a još manje na objave na društvenim mrežama. Ipak, na jednu nije ostao imun pa je svoje mišljenje izrazio u podužoj objavi koju je na svom profilu objavila njegova kći Jelena Beba Balašević.
”Kakav bih ja to bila insajder kad ne bih podelila jos jedno tatino pismo na svojoj stranici?
🙂
Bensone, znaš da se ovako matori šarani obično ne love društvenim mrežama, ali izjava Borisa Marina koju si mi juče prosledila me je baš dobila. Vidim da datira još iz prošlog meseca, i kapiram da si želela da me poštediš posrednog zaključka kako za neke u Zadru i nisam izrazito dobrodošao, ali odavno sam raščistio sa tim da to nije ni do Zadra ni do mene. Zloba naprosto ima svoje zastupnike u svakom gradu, i na njima je samo da preformulišu da li im kod tebe ne valja to što nisi iz Zadra, ili će, pred neki od narednih koncerata tvoj glavni greh biti što si nedavno nastupao u Zadru? Svetu se ne može ugoditi, kaže stara izreka, a moj, takođe već prilčno stari aneks te izreke glasi da mu ni ne treba ugađati? Treba se okrenuti lepšim stvarima, a Borisov gest spada u takve, čini mi se? I uveren sam da nije kasno da na njega reagujem, jer, lep gest nije obrani sir, na kraju krajeva, pa da ima rok upotrebe od mesec-dva?
Borise, dakle…
Mislim da je ovo najlogičniji početak obraćanja? Ono »poštovani« mi se čini suviše zvaničnim, »dragi« bi, opet, bilo odveć euforično i usiljeno, i pošto pretpostavljam da si uveliko mlađi od mene (što definitivno već dugo i nije neki podvig?), dopustiću sebi da odmah pređemo »na ti«, jer ovo »Borise« mi zvuči nekako najdrugarskije i najpoštenije?
Ne čitam nikad šta pišu o meni. Ne moraš dugo biti na sceni da bi shvatio da su ti koji te kude krajnje neobjektivni? A moraš biti samo nešto malo duže na sceni da bi shvatio da su onda i ti koji te hvale krajnje neobjektivni? Razlika je samo u predznaku. Minus ili plus. Posmatram svet zato sa neke svoje nulte tačke. Odlazim, na primer, sa koncerata prvi, sa svojom verzijom u sećanju. I nema potrebe da posle čitam o tome da li je koncert bio dosadan ili fenomenalan. Uvek vrlo dobro znam kakav je bio…
Ukratko, ne mogu o sebi čuti išta ružno ili lepo, a da je ružnije ili lepše od onoga što o sebi već pouzdano ne znam…
Eto, davim, već se uplićem u mrežu? A skrenuta mi je pažnja da na fejsu ne preteram sa »karakterima«?
Na Tvoju poruku, znači, mada mi i nije lično upućena, odgovaram upravo zato što nosi ključnu poentu. Doduše, i već to da me neko tako javno i žestoko brani, ne dešava mi se baš često. Ali to ipak neću dalje naglašavati da se ne bi zamerio Armiji Bistrookih koja to na svoj način čini već decenijama kroz nebeske prepiske sa Zatucanima…
Rekao si, otprilike, da umem napisati pesmu bolje od drugih, i hvala Ti na tome. To je ono. U tome je stvar. I pretežno sam samo zato Ustaša ili Četnik, od prilike do prilike. Prvi koji se jave su uvek Neostvareni. Doživeo sam priznanje da se za neke tuđe pesme kaže da su »onako, balaševićevske«? Neki su, pak, doživeli priznanje da ih nazivaju Slovenačkim Balaševićem. Istarskim Balaševićem. Slavonskim, ili Crnogorskim Balaševićem? I šta će njima onda Pravi Balašević? Pojavi se lik koji beskrupulozno piratira »Kalendar mog detinjstva«. Krene da po kazalištima uz pijanistu priča o svom dedi? I samo mu još ja falim!? Taj, ili Takav, će prvi viknuti iz mraka uoči mog dolaska u Čakovec, Osijek, pa i u Zadar, evo? Kad već nisam dolazio dvadesetiosam godina, baš nisam morao ni sad? Samo će se otkriti ko je tu Pravi a ko Kineski Balašević?
Vidiš, Borise…
Voleo bih da budeš naš gost na koncertu, 13-og, ovog meseca. Maja, alijas svibnja. Na mojim koncertima, doduše, ne postoji VIP, pošto je čitava dvorana VIP, ali negde bi Te smestili. Puno je pesama koje moramo izvesti te večeri, ali imam jaku vezu, i mislim da mogu izdejstvovati makar strofu iz »Čoveka Sa Mesecom U Očima«. Barem uz gitaru, što bi i bilo u skladu sa svom ovom pričom…
A što se tiče stihova…
Smisli, eto, ispred svih Zadrana koji misle kao Ti, nešto o čemu bih mogao da napišem koji vers. Zadajte mi? Pa da vidimo? Dobar sam gost, to stalno ponavljam, retko dolazim i kratko ostajem, za takve se goste svi otimaju? I, ako, po ovoj dinamici, sledeći put treba da dođem u Zadar 2045-te, možda je sigurnije da se u vaš spomenar upišem sada? A vreme će već pokazati da li ćete ikad listati tu stranu…
Nadam se da se vidimo…
Pozdrav, Tebi i Tvojima…
Takoreći Mojima…
Đ.’
