Nije isključeno da istraga otkrije kako bombaši samoubice Islamske države obožavaju pesmu Ace Lukasa “Kuda idu ljudi kao ja”. Taj refren je nekako idealan za ljude koje se opašu eksplozivom ubeđeni da će, kada svojeručno eksplodiraju, otići pravo u dženet.

Međutim, mora da kod nekih od njih do poslednjeg trenutka postoji opravdana sumnja da li će završiti baš u dženetu, jer im njihovi prethodnici opasani eksplozivom nisu odande poslali ni pismo ni razglednicu, a red je kad pristigneš u dženet makar da se javiš da si stigao.

Ili bar da pošalješ SMS:

-Braćo, upravo sam stigao u dženet, ovde je super, smeštaj je odličan, ljubazni domaćini, hrana je fantastična, more je toplo… Alahu ekber!

-Kako si putovao? – odgovoriće mu kolega, bombaš-samoubica u najavi.

-Bila je malo gužva na granicama zbog ovih Turaka što idu na odmor, ali putevi prema dženetu su odlični… Alahu ekber!

-Jesi sreo nekog od naših?

-Nikoga! Ovde sve neki fini svet… Javite mi kad stižu Ahmed el Muhamed i Salah Abdeslam … Alahu ekber!

-Drugar, jes’ ti siguran da su baš u dženetu?

-Upravo idem u turistički biro da se raspitam… I meni je sumnjivo što šetam već dva sata, a nisam sreo nijednu poznatu facu… Alahu ekber!

-Dobro, javi kad se raspitaš, da ne ginemo džabe – odgovoriće mu kolega sa zemlje.  

Dakle, pošto ne postoji pisani dokaz da posle neke samoubilačke akcije odlaziš tamo gde si prvobitno nameravao, moguće da “džihadisti” pred svaku narednu zabrinuto pevaju pesmu: “Kuda idu ljudi kao ja”.

-Policija je na licu pronašla dva sirijska pasoša i CD “Najveći hitovi Ace Lukasa” u izdanju City recordsa – nije isključeno da jednog dana pročitamo i ovakvu vest.

Posle koje će biti logično da se saopštenjem povodom terorističkih napada oglasi i Aca Lukas.

Kao što se svojevremeno oglasio kad su ga ranili u nogu negde na Novom Beogradu, te objasnio: “To što se u nekim mojim pesmama priča o žestokim momcima ne znači da sam ja jedan od njih, niti da se družim s njima. Pa i Oliver Dragojević peva o galebovima, pa ne verujem da se privatno druži s njima”.

Te bi saopštenje Ace Lukasa povodom otkrića da bombaši samoubice motivaciono slušaju numeru “Kuda idu ljudi kao ja”, verovatno bilo slično: “To što džihadisti slušaju moj najveći hit sa prvog albuma, ne znači da sam ja jedan od njih, niti da se družim s njima. Pa i krave slušaju Betovena da bi davale više mleka, ali se privatno ne druže s njim”.

Međutim, ovih dana na Fejsbuk stranici Ace Lukasa koja broji više od 110.000 fanova, našlo se njegovo saopštenje povodom tragedije u Parizu: “Porodicama i najbližim rođacima najdublje saučešće zbog strašnog gubitka njihovih najmilijih u groznom i bezumnom zločinu u Parizu! Vladi Francuske, predsedniku, bivšoj vladi Francuske, a najviše bivšim predsednicima Francuske, Nato paktu i većini političara zapada najdublje je..m mater bolesnu za sve patnje koje su naneli poslednjih decenija nedužnim ljudima u Bosni, Srbiji, Hrvatskoj, Iraku, Libiji, Siriji, Francuskoj, Engleskoj, Španiji (i da ne nabrajam više, ima ih mnogo), i za sve su oni krivi…”

Tako je Aca Lukas postao jedini čovek na svetu, izuzev predstavnika Islamske države i Al Kaide, koji je povodom tragedije u Parizu j… mater Vladi Francuske.

Sem francuske vlade, Aca Lukas je j… mater i svim Francuzima izuzev “porodicama i najbližoj rodbini”. Kao i svima ostalima koji su se našli u fokusu njegovog spoljnopolitičkog interesovanja i geostrateške analize u kojoj Aca Lukas jasno razlikuje istok, zapad, sever i jug.

Tako da bi Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemgdanu pod hitno trebalo srušiti, a na njegovom mestu podići kip Ace Lukasa u natprirodnoj veličini, koji bi se zvao Spomenik nezahvalnosti Francuskoj.

Sva sreća pa Aca Lukas nije imao mnogo prostora da se obrati svim Francuzima na koje je mislio poimence, inače bi verovatno njegova sućut bila daleko obimnija: “Najdublje j…. mater bolesnu: Jovanki Orleanki, Pariskoj komuni, Luju Četrnaestom, francuskoj sobarici, Molijeru, Kroasanu, Brižit Bardo, Luju Petnaestom, Konjaku, Zinedinu Zidanu, Luju Šenaestom, Luvru, Žeraru Depardjeu, Žandarmima iz Sen Tropea, francuskom krompiru, Alenu Delonu, Diznilendu, francuskom ključu, Siranu de Beržeraku, Mariji Kiri, francuskom ležaju, Luju Pasteru, Luju Sedamnaestom, Napoleonu, Šanzelizeu, Šansoni, Koko Šanel, Toniju Parkeru, Šarlu Aznavuru, Francuskoj buržoaskoj revoluciji i Francuskom kulturnom centru u Knez Mihailovoj! Naročito j…. mater bolesnu Ajfelovoj kuli, Trijumfalnoj kapiji, Pari Sen Žermenu i Dominiku Stros Kanu!”

-Ajd’ u redu što si mater svima ovima, ali zašto Stros Kanu? Pa on podržava reforme! – pitao bi ga garantovano posle ovog detaljnijeg saopštenja neki član Srpske napredne stranke, na čijim predizbornim mitinzima Aca Lukas redovno nastupa, valjda zato što bi i svi oni kolektivno pominjali majku majčinu Vladi Francuske i svim Francuzima, samo se to trenutno ne uklapa u naš evropski put. Pa moraju da broje u sebi do 100, kako im se ne bi omaklo pa i oni izdali neko saopštenje Lukasove poetike.

I umesto bedža “Je suis Charlie” okačili parolu “Je suis Aca Lukas”.

Ukoliko niste “kontroverzna ličnost”, to jest osoba koja ne sluša turbo folk, ne čita Skandal, tvrdi da je Rada Manojlović prosečna riba i nema pojma za koga se udala Slavica Ćukteraš, saopštenje Ace Lukasa učiniće vam se jasnije od trogodišnje analize Instituta za međunarodnu politiku, na kojoj je je radilo 28 doktora politikologije.

-Ma šta vi tu palamudite! Aca u pet rečenica objasnio sva ova dešavanja u svetu! – reći će vam taj, pošto je Aca Lukas ponosni vlasnik mišljenja većinske Srbije.

Zato valjda i peva u predizbornim kampanjama većinske stranke onaj hit “Kuda idu ljudi kao ja”. Pa vam taj refren tek onda postane jasan.

“Teško je biti voljen među idiotima”, kaže poslanik Muhamed na karikaturi iz Šarli Ebdoa posvećenoj gorepomenutim tipovima što se opašu eksplozivom misleći da idu u dženet. I koji, naravno, ne slušaju Acu Lukasa.

Što ne znači da uskoro neće početi da ga čitaju. Ima, naime, odlične analize.

Zbog kojih jednog dana možda neće ići u dženet, ali mu ne gine ministarstvo spoljnih poslova. Bio bi odličan šef informativne službe, odsek saopštenja.

Znate ono: “Dragi gospodine Obama, u ime naše vlade, najdublje vam…”